Skolioza je stanje koje se karakteriše bočnim zakrivljenjem kičme, najčešće u obliku slova „S“ ili „C“.
Može se razviti u bilo kom uzrastu, ali se najčešće javlja kod dece tokom perioda ubrzanog rasta – adolescencije.
U većini slučajeva, skolioza je blaga i ne izaziva značajne smetnje, ali ako se ne prepozna i ne prati na vreme, može napredovati i uticati na držanje, samopouzdanje, pa čak i na plućnu funkciju.
U ovom tekstu objasnićemo koji su simptomi skolioze kod dece i adolescenata, kako se dijagnostikuje i koje su mogućnosti tretmana.
Šta uzrokuje adolescentnu skoliozu?
Kod više od 80% slučajeva, uzrok skolioze kod adolescenata je idiopatski, što znači da nije poznat tačan razlog nastanka. Genetski faktori mogu igrati ulogu, jer se često javlja u porodicama.
Manje često, skolioza može biti:
Neuromuskularna (povezana sa stanjima poput cerebralne paralize ili mišićne distrofije)
Kongenitalna (nastaje zbog abnormalnosti u razvoju pršljenova u materici)
Simptomi skolioze kod adolescenata
Skolioza često ne izaziva bol, zbog čega može proći neprimećeno sve dok zakrivljenje ne postane vidljivo. Najčešći znaci uključuju:
Nejednak položaj ramena (jedno rame je više od drugog)
Asimetrija lopatica
Jedna strana karlice izgleda izdignuto
Nejednaka dužina ruku kada se dete nagne napred
Odeća ne „stoji ravno“
Blago povijeno držanje ili naginjanje tela u stranu
Ako se ne leči, veće zakrivljenje može izazvati:
Bol u leđima
Ograničenje pokretljivosti
Probleme sa disanjem u teškim slučajevima
Kako se dijagnostikuje skolioza?
Dijagnozu postavlja lekar na osnovu:
Fizičkog pregleda – Klasičan test je „Adamov test“ pri kome se dete sagne napred, a lekar posmatra eventualne asimetrije.
Skoliozometar – Koristi se za procenu ugla zakrivljenja.
RTG snimak kičme – Precizno meri ugao skolioze (Cobb-ov ugao) i određuje težinu zakrivljenja.
Tretman adolescentne skolioze
Tretman zavisi od:
Stepena zakrivljenja
Uzrasta deteta
Potencijala za dalji rast
Simptoma i funkcionalnog uticaja
1. Posmatranje (praćenje)
Za blage krivine (manje od 20 stepeni) koje ne napreduju, najčešće je dovoljno redovno praćenje svakih 6 meseci dok traje rast.
2. Nošenje ortoze (korektivni mider)
Preporučuje se za umerene krivine (uglavnom 20–40 stepeni) kod dece koja još uvek rastu. Najpoznatiji tipovi su:
Boston mider
Chêneau mider
Cilj ortoze je sprečiti dalje pogoršanje, a ne ispraviti postojeće zakrivljenje.
3. Fizikalna terapija i specifične vežbe
Metode kao što su Schroth terapija koriste se za jačanje mišića, korekciju držanja i poboljšanje kontrole tela. Vežbe se individualno prilagođavaju svakom detetu.
4. Hirurški tretman
Razmatra se kod teških krivina (obično preko 45–50 stepeni) ili ako se zakrivljenje brzo pogoršava. Cilj operacije je stabilizacija kičme i sprečavanje daljeg iskrivljenja, najčešće uz korišćenje metalnih šipki i šrafova.
Da li skolioza utiče na kvalitet života?
Većina adolescenata sa blagom ili umerenom skoliozom vodi potpuno normalan život. Međutim, u ozbiljnijim slučajevima, skolioza može uticati na fizičku aktivnost, samopouzdanje i svakodnevno funkcionisanje, posebno ako nije na vreme prepoznata.
Zaključak
Skolioza kod adolescenata i dece je česta, posebno u periodu brzog rasta.
Rano prepoznavanje i adekvatna procena zakrivljenja ključni su za sprečavanje daljeg pogoršanja.
Uz odgovarajuću kombinaciju praćenja, fizičkih vežbi, ortoza ili, u retkim slučajevima, operacije – većina dece sa skoliozom ima dobre prognoze i kvalitetan život.
Ako primetite promene u držanju kod svog deteta, posavetujte se sa pedijatrom ili fizijatrom kako bi se na vreme preduzele odgovarajuće mere.
