Hipertonus kod beba predstavlja stanje u kome dolazi do pojačane mišićne napetosti, što može uticati na motorni razvoj deteta.
Kao fizijatru mi je važno da roditeljima objasnim sve aspekte ovog stanja, kako bi na vreme mogli da prepoznaju njegove znake i pruže potrebnu podršku svom detetu.
Šta je hipertonus?
Hipertonus kod beba znači da su mišići konstantno “zategnuti”.
Ovo stanje može biti različitog intenziteta (od blagog do jako izraženog) i može uticati na sposobnost bebe da pravilno koristi svoje mišiće za kretanje.
Uzroci hipertonusa
Hipertonus može imati različite uzroke, od kojih su najčešći:
- Neurološki poremećaji – Poremećaji u centralnom nervnom sistemu (mozak i kičmena moždina) mogu dovesti do hipertonusa. To mogu biti cerebralna paraliza, perinatalne povrede mozga (oštećenja nastala oko porođaja) ili genetski poremećaji. Na primer, bebe koje su pretrpele nedostatak kiseonika tokom porođaja mogu imati oštećenja u delu mozga koji kontroliše mišićni tonus.
- Prevremeno rođenje – Bebe rođene pre vremena mogu imati nezreo nervni sistem, što može da dovede do nepravilne regulacije mišićnog tonusa. Ova nezrelost često znači da su njihovi refleksi preterano pojačani, što se manifestuje kroz ukočenost mišića.
- Poremećaji u razvoju mišićno-skeletnog sistema – U retkim slučajevima, problemi sa mišićno-skeletnim sistemom, kao što su urođene anomalije (nepravilnosti u razvoju kostiju i mišića), mogu doprineti razvoju hipertonusa.
Simptomi i znaci hipertonusa kod beba
Što ranije prepoznavanje hipertonusa ključno je za pravovremeno započinjanje neophodnog tretmana. Neki od simptoma na koje roditelji treba da obrate pažnju uključuju:
- Ukočenost mišića – Beba može izgledati ukočeno, sa smanjenom fleksibilnošću gornjih i donjih ekstremiteta. Možda ćete primetiti da je bebi teško da savije ruke ili noge, kao i da su one u stalno ispruženom položaju.
- Tegobe pri vršenju pokreta – Beba može imati problem da savije ekstremitete ili održava ravnotežu. Na primer, beba možda neće moći da leži na stomaku ili se okrene s leđa na stomak kao što bi trebalo u skladu s uzrastom.
- Abnormalni refleksi – Hipertonus može da izazove pojačane refleksne reakcije, poput preteranog trzanja ili reakcije na dodir. Ovo može uključivati izuzetno snažne reakcije na nežne dodire.
- Otežano dojenje – Povećana napetost mišića u ustima i vratu može otežati hranjenje. Bebe sa hipertonusom mogu imati poteškoća u pravilnom hvatanju bradavice ili bočice, što može dovesti do njihove uznemirenosti i slabijeg napredovanja u težini.
Kako se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza hipertonusa zahteva detaljan pregled deteta od strane stručnjaka – pedijatra i fizijatra. Tokom pregleda procenjuju se mišićni tonus, refleksi i motorni razvoj bebe. Takođe, mogu biti potrebna i dodatna ispitivanja, kao što su neurološki testovi ili snimanje mozga, kako bi se isključili kompleksniji problemi koji se ispoljavaju hipertonusom. Na primer, magnetna rezonanca (MRI) može pomoći u otkrivanju eventualnih oštećenja mozga.
Lečenje hipertonusa
Lečenje hipertonusa zavisi od uzroka i ozbiljnosti stanja. Cilj tretmana je poboljšanje motornih funkcija bebe i sprečavanje komplikacija. Neke od najčešćih terapija uključuju:
- Fizikalnu terapiju – Vežbe i terapije koje pomažu bebi da razvije pravilne obrasce pokreta i smanji mišićnu napetost. Terapija može uključivati blage vežbe istezanja, masaže i stimulacije pokreta. Terapeuti npr. često koriste vežbe poput laganog savijanja i ispružanja nogu i ruku kako bi smanjili zategnutost mišića.
- Radnu terapiju – Radni terapeuti rade s detetom kako bi se poboljšala njegova funkcionalna sposobnost, što uključuje hranjenje, držanje i baratanje predmetima. Na primer, radni terapeut može da radi s bebom na poboljšanju hvatanja predmeta i uči je kako da svoje ruke i prste koristi na pravi način.
- Terapiju lekovima – U nekim slučajevima, lekovi se mogu koristiti za smanjenje mišićne napetosti i olakšavanje kretanja. Ova opcija se, međutim, koristi samo u težim slučajevima i pod strogim nadzorom lekara. Na primer, lekovi poput baklofena mogu pomoći u opuštanju mišića, ali se koriste s oprezom zbog mogućih neželjenih dejstava.
- Saveti roditeljima – Roditelji igraju ključnu ulogu u lečenju hipertonusa. Pružanje stimulativnog i podržavajućeg okruženja, kao i dosledno izvođenje preporučenih vežbi kod kuće, može značajno poboljšati stanje deteta. Roditelji se često podstiču da koriste igračke koje stimulišu hvatanje i pokretanje ruku, kao i da provode vreme s bebom okrenutom na trbuh, što pomaže u jačanju mišića vrata i leđa.
Saveti za roditelje
- Obratite pažnju na znake – Ako primetite da vaša beba pokazuje znake ukočenosti ili ima problema s kretanjem, obratite se pedijatru što pre. Pravovremeno započinjanje terapije može značajno poboljšati ishod.
- Ne preskačite fizikalnu terapiju – Redovno izvođenje vežbi koje vam je preporučio terapeut može pomoći u smanjenju simptoma. Ove vežbe su često jednostavne, kao što je istezanje nožica i ručica, i možete ih raditi kod kuće svakodnevno.
- Podstičite pokrete – Pomažite bebi da se kreće i istražuje svoje okruženje. Koristite igračke koje podstiču hvatanje i pomeranje, i podstičite bebu da provodi vreme na stomaku, što doprinosi jačanju mišića. Igranje s bebom na podu takođe može pomoći u razvoju motorike i koordinacije.
- Budite strpljivi – Napredak može biti spor, ali doslednost u primeni terapije i vežbama vremenom će dati rezultat. Svaka beba je jedinstvena i vaš trud će se na kraju isplatiti kroz postupne, ali sigurne pomake u razvoju.
Zaključak
Hipertonus kod beba može biti ozbiljan problem, ali uz pravovremenu dijagnozu i adekvatan tretman, mnoge bebe mogu ostvariti normalan motorni razvoj.
Angažovanje roditelja u ovom procesu ključno je da bi se postigao maksimalan terapijski rezultat.
Ako imate bilo kakve dileme ili pitanja u vezi s ovim, ne ustručavajte se da ih na sledećem pregledu postavite svom pedijatru – on je tu da vam pomogne!