Alergije kod dece postaju sve učestaliji zdravstveni problem i mogu značajno uticati na kvalitet života deteta i roditelja.
Alergijska reakcija je preteran odgovor imunog sistema na inače bezopasne supstance iz okoline, poznate kao alergeni. Iako su alergije često blage, neke mogu izazvati ozbiljne reakcije koje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
U ovom tekstu objasnićemo najčešće vrste alergija kod dece, kako ih prepoznati i koje su mogućnosti tretmana i prevencije.
Šta su alergije i zašto nastaju?
Alergija je preterana reakcija imunog sistema na određene supstance iz okruženja. Kada telo deteta prepozna alergen kao pretnju, oslobađa histamin i druge hemikalije koje izazivaju upalne reakcije.
Alergije su često nasledne – ako jedan roditelj ima alergiju, dete ima povećan rizik da je razvije. Međutim, i faktori iz okoline igraju značajnu ulogu u njihovom nastanku.
Najčešće vrste alergija kod dece
Alergije kod dece mogu se podeliti u nekoliko glavnih kategorija:
1. Respiratorne alergije
Alergijski rinitis (polenska kijavica) – Uzrokuje simptome poput kijanja, zapušenog nosa, svraba u očima i curenja iz nosa. Najčešći uzrok su poleni biljaka.
Alergijska astma – Hronično zapaljenje disajnih puteva koje može izazvati otežano disanje, kašalj, zviždanje u plućima (wheezing) i osećaj stezanja u grudima.
Alergija na grinje, prašinu i dlaku kućnih ljubimaca – Izaziva simptome slične polenskoj alergiji.
2. Alergije na hranu
Najčešći alergeni u ishrani dece su:
Mleko i mlečni proizvodi (alergija na proteine kravljeg mleka)
Jaja
Orašasti plodovi (orasi, lešnici, bademi, kikiriki)
Riba i morski plodovi
Pšenica i gluten
Soja
Simptomi alergije na hranu mogu varirati od blagih osipa i probavnih tegoba do ozbiljnih reakcija poput anafilakse.
3. Kožne alergije
Atopijski dermatitis (ekcem) – Hronična kožna bolest koja se manifestuje suvom, crvenom i svrbljivom kožom.
Urtikarija (koprivnjača) – Crveni osip sa jakim svrabom koji može biti posledica alergena iz hrane, lekova ili uboda insekata.
Kontaktni dermatitis – Upala kože izazvana direktnim kontaktom sa alergenom (npr. nikal u nakitu, parfemi, deterdženti).
4. Alergije na ubode insekata
Određeni insekti, poput pčela i osa, mogu izazvati ozbiljne alergijske reakcije kod dece. U najtežim slučajevima, može doći do anafilaktičkog šoka.
5. Alergije na lekove
Najčešće reakcije se javljaju na antibiotike (posebno penicilin), antiinflamatorne lekove (ibuprofen, aspirin) i vakcine.
Kako prepoznati alergije kod dece?
Simptomi alergija zavise od vrste alergena i mogu uključivati:
Respiratorni simptomi: Kijanje, zapušen nos, kašalj, otežano disanje, svrab u grlu.
Kožne reakcije: Osip, crvenilo, svrab, koprivnjača.
Digestivni simptomi: Mučnina, povraćanje, dijareja, bol u stomaku.
Anafilaktička reakcija: Oticanje lica i grla, otežano disanje, ubrzan puls, vrtoglavica – stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć!
Dijagnostika alergija kod dece
Ako roditelji sumnjaju na alergiju kod deteta, važno je obaviti pregled kod pedijatra ili alergologa. Dijagnostika može uključivati:
Kožne alergijske testove – Kap alergena se nanosi na kožu i prati reakcija.
Krvne analize (IgE testovi) – Merenje nivoa specifičnih antitela za alergene.
Eliminaciona dijeta – U slučaju sumnje na alergiju na hranu, određena namirnica se izbacuje iz ishrane.
Provokacioni testovi – Testiranje unosa sumnjivog alergena pod nadzorom lekara.
Tretman alergija kod dece
Tretman zavisi od vrste i težine alergijske reakcije:
Izbegavanje alergena – Najbolji način upravljanja alergijama jeste izbegavanje supstanci koje izazivaju reakciju.
Antihistaminici – Lekovi koji blokiraju histamin i smanjuju simptome alergija (npr. loratadin, cetirizin).
Kortikosteroidne kreme – Koriste se kod kožnih alergija za smanjenje upale i svraba.
Bronhodilatatori i inhalacioni steroidi – Primena kod alergijske astme.
Adrenalin (epinefrin) – Koristi se u slučaju anafilaktičke reakcije (EpiPen autoinjektor).
Imunoterapija (hiposenzibilizacija) – Dugotrajna terapija za smanjenje osetljivosti na alergene.
Prevencija alergija kod dece
Iako se alergije ne mogu uvek sprečiti, postoje načini da se smanji njihov rizik:
Dojenje – Majčino mleko jača imuni sistem bebe.
Postepeno uvođenje čvrste hrane – Kako bi se smanjila mogućnost razvoja alergija na hranu.
Održavanje higijene, ali bez preterane sterilnosti – Preterano čist okruženje može povećati rizik od alergija.
Izbegavanje izlaganja duvanskom dimu – Povećava rizik od respiratornih alergija.
Praćenje porodične anamneze – Ako roditelji imaju alergije, dete bi trebalo redovno kontrolisati kod alergologa.
Zaključak
Alergije kod dece su česte, ali uz pravilnu dijagnozu i terapiju mogu se uspešno kontrolisati.
Roditelji treba da budu informisani o simptomima i načinima prevencije, a u slučaju ozbiljnih reakcija, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Ako sumnjate da vaše dete ima alergiju, najbolje je da se konsultujete sa pedijatrom ili alergologom kako biste dobili tačnu dijagnozu i preporučeni tretman.
