Uvod
Astma je hronična upalna bolest disajnih puteva koja pogađa milione dece širom sveta. Karakteriše je periodično sužavanje bronhija, što otežava disanje. Roditelji često brinu kada njihovo dete pokazuje simptome astme, pa je važno razumeti uzroke, simptome i znakove i metode lečenja kako bi se omogućilo njegovo kvalitetno i bezbedno odrastanje.
Uzroci astme kod dece
Astma je rezultat složenog međudejstva genetskih i faktora sredine. Evo nekoliko ključnih uzroka:
- Genetika: Deca čiji roditelji imaju astmu ili druge alergijske bolesti imaju veći rizik od razvoja astme.
- Alergeni: Izloženost alergenima poput polena, grinja, dlaku kućnih ljubimaca i plesni može izazvati ili pogoršati astmu.
- Infekcije respiratornog sistema: Virusne infekcije, naročito one u ranom detinjstvu, mogu povećati rizik od astme.
- Zagađenje vazduha: Izloženost zagađivačima vazduha, uključujući i duvanski dim, može doprineti razvoju astme
- Fizički napor: Kod neke dece, fizički napor može izazvati simptome astme,
- Prenatalni i postnatalni faktori: Izloženost majke tokom trudnoće duvanskom dimu, zagađenom vazduhu i stresu mogu povećati rizik od astme kod deteta.
- Imunološki sistem: Deca sa atopijskim dermatitisom ili ekcemom, kao i deca sa pozitivnom porodičnom istorijom alergijskih bolesti, imaju veći rizik od razvoja astme.
Simptomi i znaci astme kod dece
Simptomi astme mogu varirati od blagih do teških, a najčešće uključuju:
- Kratak dah: Deca mogu imati problema sa disanjem, naročito tokom fizičkog napora ili noću.
- Zviždanje u grudima: Zvuk zviždanja pri disanju često je znak suženja disajnih puteva.
- Kašalj: Hroničan kašalj, naročito noću ili tokom vežbanja, može biti znak astme.
- Stezanje u grudima: Deca mogu osećati pritisak ili bol u grudima.
- Ubrzano disanje: Ubrzano disanje može biti znak pogoršanja astme.
Kod beba, simptomi astme mogu biti suptilniji i uključuju česte respiratorne infekcije, kašalj koji ne prolazi, i zviždanje pri disanju.
Dijagnoza astme
Za postavljanje dijagnoze astme kod dece potrebno je uzeti detaljnu anamnezu i obaviti fizikalni pregled i testove funkcije pluća. Pedijatar može koristiti:
- Spirometriju: Merenje zapremine i brzine izdahnutog vazduha kako bi se procenila funkcija pluća.
- Testove za otkrivanje alergije: Identifikacija specifičnih alergena koji mogu izazvati astmu.
- Metaholinski test: Proveravanje reakcije disajnih puteva na iritanse.
- Testovi izlaganja fizičkom naporu: Posebno kod dece sa astmom izazvanom vežbanjem.
- Oksidativni testovi: Merenje nivoa azot-oksida u izdahnutom vazduhu može pomoći u prepoznavanju upale disajnih puteva.
Lečenje astme kod dece
Cilj lečenja astme je kontrola simptoma i sprečavanje napada astme. Lečenje može uključivati:
- Lekove za brzo olakšanje tegoba: Inhalatori sa bronhodilatatorima brzo otvaraju disajne puteve tokom napada astme.
- Lekove za držanje bolesti pod “kontrolom”: Inhalacioni kortikosteroidi i drugi lekovi za dugotrajnu terapiju koji ublažavaju upalu disajnih puteva i simptome bolesti.
- Izbegavanje okidača: Prepoznavanje i izbegavanje alergena i iritanasa koji mogu izazvati simptome astme.
- Akcioni plan lečenja astme: Individualizovani plan koji uključuje praćenje simptoma, pravilno korišćenje lekova i postupke u slučaju napada astme.
- Fizička aktivnost: Redovna, prilagođena fizička aktivnost može poboljšati funkciju pluća i ublažiti simptome astme.
Prevencija i upravljanje astmom
Prevencija i “kontrola” astme kod dece zahteva kontinuiranu pažnju i saradnju sa zdravstvenim radnicima. Neki koraci uključuju:
- Redovne kontrole: Redovni pregledi kod pedijatra ili supspecijaliste za astmu.
- Pravilna upotreba inhalatora: Obučavanje dece za pravilnu upotrebu inhalatora može značajno da poboljša kontrolu simptoma.
- Izbegavanje pušenja: Izbegavanje izloženosti duvanskom dimu je ključno za decu sa astmom.
- Praćenje simptoma: Vođenje dnevnika simptoma i upotreba peak flow metra za praćenje funkcije pluća.
Saveti za životni stil
- Hipoalergeni dom: Uklanjanje tepiha, često pranje posteljine, i korišćenje HEPA filtera može doprineti smanjenoj izloženosti alergenima.
- Pravilna ishrana: Ishrana bogata voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama može doprineti smanjenju upale i jačanju imunološkog sistema.
- Edukacija o pravilnom obavljanju inhalacija: Pružanje detaljnih uputstava i demonstracija kako se pravilno koriste inhalatori.
- Podrška zajednice: Uključivanje u grupe podrške za roditelje dece sa astmom radi pružanja emocionalne podrške i razmene korisnih informacija.
Alternativne terapije
- Vežbe disanja i tehnike opuštanja: Tehnike kao što su Buteyko metoda ili joga mogu pomoći u kontroli disanja i ublažavanju simptoma astme.
- Fitoterapija: Korišćenje određenih biljnih preparata može biti korisno, ali uvek uz konsultaciju sa pedijatrom ili alergologom.
Zaključak
Dečja astma može predstavljati problem i za roditelje, i za decu, ali uz pravilno praćenje i lečenje, deca astmatičari mogu voditi zdrav i aktivan život.
Važno je da roditelji budu informisani, sarađuju sa zdravstvenim radnicima i primenjuju preporučene mere kako bi se postigla optimalna kontrola bolesti.
Pravilno lečenje i podrška mogu pomoći deci da prevaziđu probleme koje astma nosi sa sobom i omogući im da bezbrižno obavljaju svoje svakodnevne aktivnosti.